Prijavi se | Registruj se | Marketing | Kontakt |
Header

Istorija folksvagen "Bube"

Datum: 08.08.2015 • Pošalji komentar • Pogledano: 224

Ocenite članak

Trenutna ocena: 4.50

Kako je to moguće da auto nastao po nalogu Adolfa Hitlera, jednog od najomraženijih ljudi u istoriji, postane omiljeno prevozno sredstvo milionima ljudi širom planete?

vw buba


Po završetku II svetskog rata, razorenoj Nemačkoj se morao dati ekonomski podstrek. Jedan nemački automobil je poslat u Veliku Britaniju na analizu. Presuda je glasila da auto nije dovoljno privlačan prosečnom kupcu, da je bučan i da je komplikovan za masovnu proizvodnju.

A onda su na scenu stupili inat (za koji obično mislimo da je naš izum), i upornost oličeni u majoru britanske vojske Ivanu Hirstu kome je povereno upravljanje proizvodnim pogonima Folksvagena u Volksburgu i oživljavanje proizvodnje u fabrici teško oštećenoj tokom savezničkih bombardovanja pred kraj rata.

Ali, vratimo se za trenutak na sam početak priče.

Nastanak VW bube



Tridesetih godina prošlog veka svet je tresla ekonomska kriza, a Nemačka se pripremala za rat. Adolf Hitler je, propagande radi, naredio razvoj narodnog automobila. Posao je 1933. godine dobila kompanija NSU koja se u to doba bavila isključivo proizvodnjom motocikala, a za dizajn i konstrukciju prvog nemačkog narodnog automobila zadužen je dr Ferdinand Porše.

Iste godine je izrađen prototip NSU Type 32, a 1934. godine još tri primerka iz serije V3. 1936. godine je završena probna serija VW 30 (Type 60), a konture buduće legende se uveliko naziru. Auto je pokretao benzinski bokser motor sa četiri cilindra zapremine 985cm3 i 22 konjske snage, što je bilo dovoljno za maksimalnu brzinu od 100 km/č i potrošnju od 10 litara na 100 kilometara. Do 1939. godine je izgrađena KdF fabrika u Volksburgu i počela je proizvodnja automobila. Gotovo cela proizvodnja je bila namenjena vojsci, dok je zanemarljiv broj civilnih primeraka, među njima i nekoliko kabrioleta, služilo za propagandu ili je pak dodeljeno na korišćenje nacističkoj vrhuški.

II svetski rat



Proizvodnja tokom većeg dela rata se odvijala nesmetano, ali su se sklapali isključivo vojni modeli - Kübelwagen, Kommandeurwagen sa pogonom na sva 4 točka, i amfibija Schwimmwagen. Na frontu su se pokazali kao izdržljiva i pouzdana vozila koja se ne kvare i koja mogu da prođu po gotovo svakom terenu. Pred kraj rata, saveznici su počeli intenzivno da bombarduju Wolfsburg. Međutim, nacisti su uspeli da dislociraju i sačuvaju dobar deo mašina i materijala. Rat se u međuvremenu završio i mi se vraćamo na početak ovog teksta.

Posle rata



1945. godine se ponovo pokreće proizvodnja u Volfsburgu, koji je dopao na upravljanje Britancima. Vojni model VW 51 je donekle modifikovan i u početku ponuđen oficirima. Motor od 1.131 cm3 i 25KS je tokom rata stekao reputaciju da je nepoderiv. Proizvodnja je rasla sa godinama, ubrzo je krenuo izvoz, prvo 1947. godine u Holandiju, a potom i u SAD gde je zahvaljujući simpatičnom izgledu i vrhunskom marketingu, buba veoma brzo postala popularna. Automobil su jednako voleli i nezaposleni i milioneri, i rudari i direktori, i mladi i stari. Iz tog perioda datira i urbana legenda o ženi kojoj je buba stala, a kada je otvorila prednju haubu ne bi li ustanovila u čemu je kvar, uzviknula je "Ljudi, pa meni su ukrali motor!".

Performanse



"Buba" je imala maksimalnu brzinu od 115 km/č, od 0 do 100 km/č je ubrzavala za 27 sekundi i trošila je između 8 i 10 litara benzina na 100 kilometara, što su bile jako dobre performanse u vreme kada je nastala.

Tehnologija



U Volkswagen-u su imali zdravu filozofiju - umesto da stalno menjaju izgled auta, oni su novac ulagali u tehnološka unapređenja. Tako je buba ubrzo dobila hidraulične kočnice umesto sistema sa sajlama, sinhronizovani menjač, motoru su postepeno povećavani kubikaža, stepen kompresije, maksimalni broj obrtaja i snaga.

Čak je napravljena i dizel buba. Ukupno su napravljena dva dizel motora, od kojih je jedan ubačen u bubu, a drugi u kombi. Ubrzanje od 0 do 100 km/č? Vrtoglavih 60 sekundi.

Super Beetle (VW 1302 i VW 1303)



Najveća promena dogodila se 1971, kada je buba dobila prednje MacPherson oslanjanje i redizajnirani prednji kraj. Iako je ova verzija bube imala najbolje vozne karakteristike u istoriji modela, veći prtljažnik, disk kočnice, najjači motor sa 1600 kubika i 45 konja, tapaciranu konzolu i zakrivljen vetrobran, to je zapravo bila labudova pesma. Naime, u Volkswagenu su bili svesni da buba, iako se još uvek dobro prodavala, predstavlja 50 godina staru tehnologiju koju treba zameniti, a novi model još uvek nije bio spreman. Zato su napravili super bubu koja im je "kupila" još 3 godine potrebne da se završi i na tržište izbaci Golf.

Kabriolet



Buba kabriolet zaslužuje posebno mesto u automobilskoj istoriji. Proizvodnja je započeta 1949. godine u nemačkoj kompaniji Karmann. Do 1980. godine, kada je proizvodnja zvanično obustavljena, proizvedeno je 331.847 komada kabriolet bube.

Kraj proizvodnje



VW Buba se proizvodila u mnogim državama na (skoro) svim kontinentima, a od 1972. do 1976. godine se proizvodila u Jugoslaviji. Poslednja klasična "VW buba" u Evropi je proizvedena u Sarajevskom TAS-u 1976. godine. Proizvodnja u Brazilu je zaustavljena 1986. godine, zatim ponovo pokrenuta 1993. godine i konačno obustavljena 1996. godine. Poslednja "buba" je zvanično proizvedena 2003. godine u Meksiku. Za 65 godina koliko se "buba" dugo proizvodila, proizvedeno je 21,5 miliona automobila.

Zaostavština



Klasična folksvagen buba je kao model automobila stekla ogromnu popularnost i veliki broj poklonika širom sveta. Iako se odavno više ne proizvodi, i dalje je jedan od najpopularnijih klasičnih automobila koji svakome izmami osmeh na licu. Širom planete postoji veliki broj klubova ljubitelja bube i drugih folksvagenovih modela sa vazdušno hlađenim motorima. Rezervni delovi se još uvek proizvode i lako su dostupni, a čak i u Beogradu postoji odlično snabdevena prodavnica sa delovima za ove automobile.

Veliki broj entuzijasta postoji i u državama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije. Svake godine u letnjim mesecima, organizuju se VW skupovi gde ljubitelji ovih automobila imaju priliku da se sretnu, druže, pokažu svoje automobile i razmene iskustva i rezervne delove. Skupovi se tradicionalno održavaju u Beogradu, Mladenovcu, Rovinju, Tivtu, a najveći i najinteresantniji je svakako skup na Bledu u Sloveniji.

Nova buba



Nova buba je dizajnirana u SAD i proizvodila se od 1997. do 2010. godine, ali to više nije bila buba, već golf "preobučen" u bubu. Folksvagen je pošao od ideje da ovim automobilom privuče ljude koji su nekada bili zaljubljeni u originalnu bubu, međutim, postigli su suprotan efekat. Kako bi "sanirali" štetu, cena modela je ubrzo snižena (skoro pa prepolovljena) i automobil je postao popularan u SAD kao prvi auto koji bi roditelji kupovali kćerkama za 16. rođendan.

2011. godine je predstavljena nova Nova buba. Duža je, šira i niža od prethodnog modela, i još manje podseća na original. Do sada ste već verovatno shvatili da je pisac ovih redova ljubitelj originalne, klasične VW bube.

Ukoliko i vas interesuju ovi divni stari automobili, informacije o istoriji, popravci, održavanju, restauraciji, preradama i skupovima možete pronaći na The Golden Bug portalu.
Tagovi

volkswagen stari modeli, vw buba